Ово је један од аспеката Википедије који вероватно највише изненади новопридошле кориснике (мислим кориснике који уређују), а људи који Википедију само читају најчешће овога једноставно нису свесни.
Та изненађеност је разумљива, јер у свакодневном конзумирању сваковрсних медија, сви нам нуде и обећавају истину (или истину под наводницима). Од памфлета, реклама, вести, политичких говора, сви инсистирају да је оно шта они говоре истина. Понекад и јесте истина, често није. Међутим, поставља се питање, зашто је то проблем? Истина је добра ствар, зар не? Јесте, у принципу. Ако до ње можете да дођете. Међутим, свака прича има бар две стране и две истине.
Увек као пример треба узети неки удаљени случај, у вези са којим нисмо идеолошки или на други начин острашћени. Рецимо, негде средином двадесетог века, Кина и Индија су заратиле. То није неки сад познат и нама значајан рат. Многи нису ни чули за њега (а и зашто би).
Ја не знам пуно о том рату, али у њему су људи изгинули, неко је победио, неко је изгубио и остао огорчен, тако то у ратовима бива. Ратовали су иначе око неке хималајске бестрагије где је ваздух толико проређен да не можете поштено да дишете а камоли да би вам се ратовало тамо.
Суштина је у следећем: Сваки Кинез који држи до себе ће вас уверавати да су рат започели Индијци и да је Кина имала право на ту територију. Индијац ће вас убеђивати у потпуно супротно. Ниједан од њих притом не лаже. Обојица искрено верују да говоре истину.
Дакле, ми на Википедији имамо три опције:
- Да одаберемо једну истину, и да је продамо читаоцу као праву истину (то ћете отприлике добити ако отворите Британику или коју год енциклопедију),
- Да утврдимо шта је заиста истина (јер истина је у ствари само једна, потребно је само довољно истражити, зар не?), и онда да напишемо то. У овом случају би енглеска Википедија за десет година имала не три милиона већ пар стотина чланака. И опет би пола света говорило да то ништа не ваља.
- Да презентујемо чињенице које можемо (ко, кад, где, шта, како се завршило), и да представимо све релевантне тачке гледишта. Не да се заузмемо за једну, већ да их све представимо, и да оставимо читаоцу да изведе своје закључке. Дакле, у конкретном случају: „Кинези тврде да су Индијци започели рат, и аргументи које они износе су ... Индијци са друге стране тврде да је рат изазвала Кина, и њихови аргументи су ...“ Ето вам чињенице, ето вам тачке гледишта, па сами видите шта ћете да закључите из тога. На крају крајева, мало покренете вијуге, то може само да вам користи.
Биће ускоро још речи о неутралној тачки гледишта (НПОВ), али ово су неке основне ствари, које ће учинити да на квалитетнији начин користите Википедију.
Нема коментара:
Постави коментар